FVB 6096U donjem kraju Uskoplja, dolinom  Vrbasa,

na granici s Bugojnom

stoji ponosna lica, Skopaljska Gračanica.

Dragi ljudi, pitom kraj

prirodna bogatstva

i što reći nego, na zemlji mali raj.

Izdržala sve si hrabro

i ratove i poplave

al dođoše eto nove nevolje.

Na prostranom rudnom polju  žele smeće da je

uništiti tako vodu

i sve što život daje.

Al pametni ljudi zajedno sa vjerom

zalagali se pravednom mjerom.

Bog pomogo riječi Matišića Draže

Koji reče: “Neka bude kako narod kaže“.

A što narod želi nego čisto da je.

I koga tu treba spomenuti još

pa naravno braću svećenike Ivoš.

I sve druge ljude koji dopriniješe 

da se te nesuglasice riješe.

Smirila se tako i ta halabuka

kad se evo spominje problem „Gračanica“ rudnika.

Rudu treba kopat dalje, još godinu koju

Iako zato ima lokaciju bolju.

Evo se tebi nudi koja tisuća

Pa nek ide sve i zemlja i kuća.

Stani čovječe, pogledaj, razmisli!

Pogledaj prekrasno svetište na brijegu!

Pogledaj grobove svoje na kojim majke i danas suze rone!

Pogledaj livade, polja i šume, i sve što ti nudi ovaj kraj!

I kao da ti govori uzmi, iskoristi mudro.

Nigdje bez rada i truda ne teče med i mlijeko, znaj!

Stani čovječe, čuvaj dostojanstvo!

Nitko ti ne može uzet ono što je tvoje

Nek ti bude jasno!

A pazi sad ovo; Tko ti ovo piše?

Žena koja treba pognut glavu i nijedne više.

Udade se i voljenog muža „zgrabi,“

i odvede jasno tamo,

gdje se ona rodi.

A on ide put ljubavi i ničeg drugog

Misleći pri tom: “Dobro čeka dobrog.“

Uklopi se ovo tako u cijelu ovu priču.

Vratit će se sinak, svome rodnom kraju

I poruku dati, tu sumnje nije:

-NAJSLAĐE SE UVIJEK ZADNJI SMIJE!

Učiteljica Božana Batinić